...

U svetu na svake dve sekunde jedna osoba doživi moždani udar. Od petnaest miliona ljudi, koliko godišnje širom sveta pogodi ovaj neurološki poremećaj, pet miliona umre, a još pet miliona ostane trajno onesposobljeno.... Standardni vidovi rehabilitacije, kao i oni moderniji, fokusiraju se na deo tela koji je onesposobljen. Mladi istraživači menjaju dosadašnji pristup i predmet rehabilitacionog fokusa sada postaje – mozak. U novoj epizodi serijala ”PROMIS” upoznajte interfejs sistem mozak-računar.

Specijalna emisija Putevi rimskih imperatora govori o rimskom kulturnom nasleđu na teritoriji Srbije i o gradovima koje su rimski imperatori podizali u 3. i 4. veku: Sirmijumu, Singidunumu, Viminacijumu, Naisusu i Caričinom gradu.... Put kojim su hodili rimski imperatori kroz ove krajeve počinje sa severa od Sirmijuma, prvog antičkog grada-kapije na rimskom putu i jednom od četiri prestonice carstva. Dalje nas vodi do Singidunuma, raskrsnice važnih puteva ka Evropi i Bliskom istoku. Od Singidunuma drum ide prema Viminacijumu, glavnom gradu provincije Gornje Mezije, a odatle do Naisusa, rodnog grada Konstantina Velikog. Put se završava kod Caričinog grada zadužbine jednog od najvećih vizantijskih careva Justinijana Prvog. Arheolozi, arhitekte, istoričari, antropolozi i zoolozi govoriće o nastanku ovih gradova i vojnih logora, njihovoj arhitekturi, umetničkim delima i svakodnevnom životu ljudi u njima.

Akademik Nikola Hajdin rođen je 4. aprila 1923. u Vrbovskom, Hrvatska. Diplomirao je i doktorirao na Građevinskom fakultetu u Beogradu gde je bio redovni profesor od 1966. godine. Jedan je od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti projektovanja mostova i lučnih brana. NJegovi mostovi sa kosim zategama predstavljaju svetsko dostignuće u izgradnji mostova.... Najpoznatiji su most na reci Visli u gradu Plocku u Poljskoj i Most slobode u Novom Sadu. Projektovao i i lučne brane širom sveta. Autor je više stotina naučnih radova. Predsednik SANU bio je od 2003-2015 godine i inostrani član je nekoliko svetskih akademija. Počasni je doktor tehničkog univerziteta u Atini i gostojući profesor na više svetskih univerziteta. Kao ekspert, bio je konsultant u više međunarodnih projekata. Dobitnih je najviših domaćih i međunarodnih priznanja. U emisiji akademik Hajdin govori o izbeglištvu iz Hrvatske 1941. godine, svojoj karijeri i naučnom radu, graditeljstvu nekada i danas, kako je doživeo rušenje Mosta slobode u Novom Sadu 1999. godine i izgradnji potpuno istog mosta.

Amerikanci DŽin Rizi i HĐong bili su među prvim strancima koji su došli u Kinu. Kineski su počeli da uče u Pekingu 1999. godine.... Danas su oni profesionalni rep muzičari. Mnogi stranci znaju kineski, ali malo je onih koji umeju da repuju na kineskom. Kako su to uspeli, tema je ovog polusatnog dokumentarnog filma kineske produkcije.

Po profesiji je fizičar i već godinama snima filmove iz oblasti nauke jer ga je oduvek fascinirala njena moć da rasvetli sve što postoji u svemiru, od najsitnijih čestica koje postoje do izvanrednih predmeta kosmičkih razmera.... U ovoj epizodi ispitaćemo dva velika stuba moderne fizike: Ajnštajnovu opštu teoriju relativiteta, koja je iz korena promenila naše poimanje prostora i vremena, i kvantnu mehaniku, koja nam otkriva zapanjujuće čudan svet subatomskih čestica. Videćemo i kako je pokušaj za ujedinjenjem ove dve teorije u teoriju svega izrodio neke izvanredne ideje o fundamentalnoj prirodi stvarnosti.

Smatra se da, svesno ili nesvesno, dnevno donosite više hiljada odluka. Možda vam se čini da neke od njih nisu bile najpametnije. Gledaoci kanala “RTS Nauka” će se u ovoj epizodi animiranog serijala “Nauka kroz priče” saznati kako teče proces odlučivanja, zašto je povezan sa ljudskom evolucijom, šta je brzo, a što sporo odlučivanje. U svakom slučaju, ako se odlučite za “Nauku kroz priče”, to svakako neće biti pogrešno...

Kad biste mogli, poput životinja koje imaju sposobnost mimikrije, da oponašate neke modele ponašanja kako bi živeli u boljem svetu, bili organizovaniji i uspešniji, koji bi to modeli bili I gde biste ih tražili?... Mogućnosti je mnogo, a mi smo u ovonedeljnom Studiju znanja napravili izbor sačinjen od nekih zemalja i naroda na koje možemo da se ugledamo, zatim životinja koje mogu da nam budu uzor, modela obrazovanja koje bi trebalo da sledimo, a tražimo i odgovor na pitanje - zašto su nam uzori uopšte potrebni. Novitet u ovoj emisiji jeste što ćemo imati psihološkinju Marinu Videnović u ulozi komentatora. Ona će dati komentar za svaku oblast koju pređemo sa ostalim gostima. Prvi komentar sledi nakon razgovora sa ekonomistkinjom Marijom Maksimović, sa kojom ćemo pričati o karakteristikama Japana, ali I nekih drugih zemalja, na koje bismo u nekom smislu mogli da se ugledamo. Sa nama je i naša zlatna karatkistkinja Ivana Perović, sa kojom ćemo govoriti o uzorima u sportu. U drugom delu emisije, razgovaramo sa Aleksandrom Ćetkovićem sa Instituta za zoologiju, sa kojim ćemo pričati o socijalnim insektima – mravima, pčelama I termitima, koji su razvili vrlo uređene tzv. socijalne zajednice I imaju specifičan način funkcionisanja. Psihološkinja Marina će nam otkriti u kojoj meri je dobro da I ljudi budu disciplinovani kao što su nabrojani insekti. O tome na koji način učitelji, roditelji – svi odrasli, mogu da se ugledaju na decu I šta se sve od dece može naučiti, otkriće nam učiteljica Marija Milinović iz Edukativnog centra Učiteljica. U ovonedeljnoj emisiji, u prilozima naših novinara odlazimo I u paralelni univerzum u kom postoje samo srećne vesti, prisećamo se nekih uzora koji se javljaju u basnama, kao I Platonove idealne države zamišljene da bude uzor svima u tada poznatom svetu. Za još bolju atmosferu u studiju, zaduženi su naši muzički gosti, Nada Jovanović I Ivica Pešić. Koje su nam numere izveli, saznajte u petak oko 22 I 40, u subotu oko 13č, ili na YouTube kanalu Opšteobrazovne redakcije. Ne zaboravite i da nas zapratite na našem instagram profilu, jer vam postavljamo pitanje: ,,Da li češće pronalazite uzore u literaturi ili realnom životu?

Slikar Milenko Stevanović, magistar slikarstva, nagrađivani ilustrator, japanski đak, objašnjava majstorstvo „slikanja po životu“ i prenosi svoje impresije o japanskom slikarstvu...